Univerzitet Crne Gore - Naslovna

Besplatne studije su integralni dio reforme Univerziteta Crne Gore

30.01.2017.  Univerzitet Crne Gore

Intervju sa prof. dr Predragom Stanišićem, prorektorom za nastavu Univerziteta Crne Gore 


"Trostepeno visoko obrazovanje koje neravnomjerno razvija bilo koji stepen ne može biti dobro. Stoga naravno da moraju postojati besplatne studije. Radi se o konceptu koji je integralni dio našeg reformskog programa i pomenute Vladine strategije. To je možda stvar koja je nova za javnost koja je zasuta raznim dezinformacijama, od onih koji ne razumiju cijeli proces, ali za nas nije", kaže za "Vikend novine" prorektor za nastavu na Univerzitetu Crne Gore, prof. dr Predrag Stanišić. 

Prorektor državnog univerziteta naglašava da je, uprkos sporadičnim recidivima samoupravnog javašluka, evidentno da se u Crnoj Gori uspostavljaju modemi i efikasni mehanizmi i standardi upravlj anj a, usklađeni sa Evropom, te da s ponosom može da kaže da je Univerzitet Crne Gore u tome među liderima. U razgovoru za Vikend novine, profesor Stanišić govori o univerzitetu kakvog su zatekli, naporima da se prevaziđu problemi, novom modelu studija, ali i o nerazumijevanju procesa, plasiranju dezinformacija, pokušaju minimiziranja učinjenog, zbog čega se stiče utisak da je iz nekog razloga Univerzitet laka meta svakome. 

 VN: Najava besplatnih magistarskih studija naišla je na, nije pretjerano reći, oduševljenje među studentima. Kakve benefite donose nova rješenja? 

 STANIŠIĆ: Jedna od ključnih stvari bila je i reforma modela studiranja. Već je javnost dovoljno upoznata sa razlozima te reforme, ovdje ću samo podsjetiti da je većina nedostataka koje mi pokušavamo da otklonimo uočena i od Evropske asocijacije univerziteta u prethodnom ciklusu akreditacije i evaluacije UCG i naznačena kao naša obaveza za narednu akreditaciju. Bečelor studije su početne, osnovne, a master studije su ključne u evropskom prostoru visokog obrazovanja one moraju da daju pravog zaokruženog stručnjaka, bukvalno "majstora". Naravno, studije imaju smisla ako su kompletne i sadržajne, zato smo inisistirali na odustajanju od iscjepkane i nesadržajne 3+1+1 formule i prihvatanju dominantnog modela 3+2.

 VN: Da li su i školarine bile razlog zašto dosadašnji model magistarskih studija nije zaživio? 

 STANIŠIĆ: Pored kratkoće jednogodišnjih magistarskih studija i skrivene vezanosti društva za stari sistem kroz postojanje specijalističke diplome, visoke školarine su jedna od važnijih prepreka zbog čega dosadašnji model magistarskih studija nije zaživio. Jasno omogućavanje pristupačnosti svim oblicima i nivoima studijama na državnom univerzitetu jedna je od ključnih postavki našeg programa, koji je inkorporiran i u važeću Vladinu strategiju razvoja visokog obrazovanj a usvojenu polovinom prošle godine. Ne radi se, dakle, samo o našoj ili inicijativi aktuelnog ministra ili Studentskog parlamenta već o strateškom državnom programu. Državni univerzitet ima fundamentalno drukčiju misiju od privatnih, ne ulaže društvo velika sredstva u nas da bismo mi pravili profit već da bismo sprovodili fundamentalnu društvenu misiju obrazovanja. 

 VN:Pominje se i izvjestan broj budžetskih mjesta i na doktorskim studijama? 

 STANIŠIĆ: Trostepeno visoko obrazovanje koje neravnomjerno razvija bilo koji stepen ne može biti dobro. Stoga je odgovor na pitanje isti kao i za magistarske studije naravno da moraju postojati besplatne studije. Radi se o konceptu koji je integralni dio našeg reformskog programa i pomenute Vladine strategije. To je možda stvar koja je nova za javnost koja je zasuta raznim dezinformacijama, od onih koji ne razumiju cijeli proces, ali za nas nije. 

 VN: Univerzitet Crne Gore prije dvije godine krenuo je u opsežne reforme, počev od novih pravila na osnovnim, magistarskim i doktorskim studijama, formiranja novih organa, do novog modela studiranja. Gdje je danas UCG?

 STANIŠIĆ: Aktuelna uprava Univerziteta Crne Gore hrabro je prije dvije godine krenula u obuhvatne reforme. Te reforme paralelno i sinhronizovano idu u velikom broju pravaca, zato što je UCG kao ustanova organizaciono bio veoma zapušten i disfunkcionalan sistem, na rubu kolapsa. Danas je Univerzitet nesumnjivo mnogo bolji po svim parametrima. Trebalo bi mnogo više prostora od ovog koji je na raspolaganju da detaljno saopštim šta je sve u ovih par godina urađeno po svim pitanjima.

 VN: Kažete da je državni univerzitet bio veoma "zapušten sistemi disfunkcionalan sistem na rubu kolapsa..." 

 STANIŠIĆ: Tačno. Pored hiperprodukcije diploma, komercijalizacije visokog obrazovanja i pada kvaliteta, kao dominantnih degenerativnih pojava u crnogorskom obrazovnom prostoru, jasno smo kao problem prepoznali i strukturnu neusaglašenost sa evropskim obrazovnim sistemima koja je napravljena nesmotrenim uvođenjem četvorostepenog sistema sa specijalističkim stepenom. Nažalost, tu je spisak problema tek počinjao: Kako ćete napraviti dobar univerzitet ako ne konsolidujete finansije i vratite dugove? Je li dobar univerzitet koji je imao maltene nekontrolisan upis i mogućnost direktnog slivanja novaca od školarina u džepove nastavnika? Treba li da se novac od školarina dijeli na fakultetima bez kontrole? Treba li svaki čas da se plaća na isti način ili je u redu da za isti rad na nekom fakultetu profesor prima 10 puta više od kolege na drugom? Treba li univerzitet da daje doktorate bez objavljivanja naučnih radova u vodećim svjetskim časopisima, što je međunarodni standard. Treba li da se napreduje u naučnim zvanjima takođe bez takvih radova? Treba li ustanova da ima dobar kolektivni ugovor i sistematizaciju radnih mjesta ili da se razvija haotično, bez principa? Sa svim ovim problemima, a i mnogim drugim, mi smo se žestoko i odlučno uhvatili ukoštac. Svuda je postignut ogroman napredak i Univerzitet je sada nesumnjivo mnogo bolji po svim parametrima. 

 VN: Univerzitetima u Crnoj Gori, pa i UCG, konstantno se zamjera da ne proizvode ni potrebne ni kvalitetne kadrove... 

 STANIŠIĆ: Moramo da shvatimo da su reforme proces koji se nikada ne završava jer uvijek ima mjesta za dalje napredovanje i usavršavanje sistema. Dio ove reforme je restrukturiranje i osavremenjivanje svih studijskih programa i njihovo prilagođavanje modernim dostignućima i potrebama tržišta. Pored ostalog, uvedena je obavezna praksa na većini predmeta, obavezno je izučavanje engleskog jezika. Vjerujem da će rezultati brzo biti vidljivi. 

Dežurne galamdžije 

 VN: Sudeći prema informacijama koje se plasiraju javnosti, bilo je dosta nerazumijevanja za procese na UcG i od samog akademskog osoblja državnog univerziteta. Možda je riječ "nerazumijevanje" preblaga..

 STANIŠIĆ: Nije toliko čudno kad ljudi van Univerziteta, posebno mlađi, ne razumiju kompleksnost problema i obuhvat reformi i šta se želi postići određenim rješenjima. Teže je razumjeti opstrukcije, paranoju, teorije zavjere, politikanstvo i razne druge pojave kod nekoliko dežurnih galamdžija na samom Univerzitetu. Reforme nikad nisu lake i otpori su tu manje-više očekivani. Niko ne voli kad mu se iz bilo kog razloga umanje primanja, kad mu se postave stroži kriterijumi za napredovanje i uopšte kada se traži rad i promjena privilegija ili navika. A neko prosto ne voli tuđi uspjeh i ima maksimu "što gore to bolje". Ne kažem ni da je sve savršeno, uvijek je dobrodošla fer i korektna kritika, ali pojedine pojave su ipak preko svake razumne mjere, pa i elementarne pristojnosti, i nesumnjivo zalaze u domen patologije. Bez obzira na ovakve sporadične recidive samoupravnog javašluka, evidentno je da u mnogim sistemima u Crnoj Gori uspostavljaju moderni i efikasni mehanizmi i standardi upravljanja, usklađeni sa Evropom. S ponosom mogu da kažem da je Univerzitet Crne Gore u tome među liderima. "LETEĆI CIRKUS MONTI PAJTONA" 

VN: NVO "Studenti za slobodu traže ukidanje besplatnog školovanja. Što je motiv ovakvog predloga, budući da se radi o licima koja nijesu studenti UCG

STANIŠIĆ: Meni sve liči na Leteći cirkus Monti Pajtona". Ne bi me začudilo da predlože i da se po ugledu na pajtonovce napravi ministarstvo blesavog hoda i da im to svi mediji objave. Možda treba i da zaposleni sami predlože da im se smanje plate, a penzioneri da imse smanje penzije. Šalu na stranu, žalosno je što se ovakve destruktivne besmislice čuju u trenutku kada smo se poslije višegodišnje borbe izborili da se u društvu prepozna potreba cjelovitog razvoja svih obrazovnih nivoa, odnosno potreba hitnog podizanja kvaliteta i usaglašavanja obrazovnog sistema sa klubom razvijenih zemalja u koji želimo dauđemo. Nesporno je da Univerzitet predstavlja enormno važnu instituciju za Crnu Goru što donekle opravdava pojačano interesovanje društva za prilike na njemu ali zaista se stiče utisak da je iz nekog razloga Univerzitet laka meta svakome. O privatnim univerzitetima se ćuti 

VN: Kažete da je Univerzitet Crne Gore "laka meta svakome"... 

STANIŠIĆ: Pitam se, što se neko ne bavi prilikama u drugim velikim sistemima, iz ove ili iz drugih oblasti. Nije li čudno da nikad u medijima nema ništa negativno o privatnim univerzitetima. Ovoj zemlji je izgleda mnogo prihvatljivije da u Crnoj Gori i okruženju postoje univerziteti, sa velikim znacima navoda, koji imaju više fakulteta nego zaposlenih profesora i na kojima jedva da ima nastave, nego da se reformiše i digne na noge ključna obrazovna institucija. Ja mislim da je problem dublji, da se radi o nezrelosti cijelog društva pa, dozvolite, i novinarske struke. 

1 MAGISTARSKE

 "Pored kratkoće jednogodišnjih magistarskih studija i skrivene vezanosti društva za stari sistem kroz postojanje specijalističke diplome, visoke školarine su jedna od važnijih prepreka zbog čega dosadašnji model magistarskih studija nije zaživio".

2 KRITIKE 

 "Ne kažem ni da je sve savršeno, uvijek je dobrodošla fer i korektna kritika, ali pojedine pojave su ipak preko svake razumne mjere, pa i elementarne pristojnosti, i nesumnjivo zalaze u domen patologije".

3 LIDERSTVO

 "Bez obzira na sporadične recidive samoupravnog javašluka, evidentno je da u mnogim sistemima u Crnoj Gori uspostavljaju moderni i efikasni mehanizmi i standardi upravljanja, usklađeni sa Evropom. S ponosom mogu da kažem da je Univerzitet Crne Gore u tome među liderima". 

Državni univerzitet ima fundamentalno drukčiju misiju od privatnih, ne ulaže društvo velika sredstva u nas da bismo mi pravili profit već da bismo sprovodili fundamentalnu društvenu misiju obrazovanja. Izgleda mnogo prihvatljivije da u Crnoj Gori i okruženju postoje univerziteti, sa velikim znacima navoda, koji imaju više fakulteta nego zaposlenih profesora, nego da se reformiše i digne na noge ključna obrazovna institucija.


(Dnevne novine, Vesna Šofranac

Dokumenta

Intervju Dnevne novine

30.01.2017.